Dezinsekcija

Dezinsekcija

je skup različitih mera koje se preduzimaju s ciljem smanjenja ili uništavanja štetnih insekata, koji mogu biti  uzročnici zaraznih bolesti, ili mogu biti molestanti ( tj.ometaju određene ljudske aktivnosti ). Prilikom korišćenja bilo koje mere suzbijanja insekata, rizik po čoveka i okolinu mora biti minimalan, kao i da mera, koja se koristi, mora biti što efikasnija.

U urbanim sredinama, kao vektori i molestanti, najviše problema izazivaju bubašvabe i mravi.

Preventivna dezinsekcija obavlja se dva puta godišnje (najčešće u proleće i jesen), što odgovara periodu najviše biološke aktivnosti pomenutih insekata, u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, poslovnim prostorima i dr. Dok se u kuhinjama i magacinskim prostorijama, gde se skladišti hrana, preventina dezinsekcija preporučuje minimalno četiri puta godišnje. Kurativna dezinsekcija štetnih insekata, sprovodi se po potrebi, odnosno u trenutku kad svojom pojavom insekti počinju predstavljati problem.

Prilikom tretiranja pažnja se posvećuje ekološki prihvatljivim prepratima koji se koriste u svim objektima. Kod ovakvih preparata je izražena visoka efikasnost i kontrolisana primena preparata bez mogućnosti raspršavanja po okolini, a samim tim i smanjen rizik po zdravlje ljudi i životne sredine. Prilikom tretiranja ovakvom vrstom preparata, gde ne dolazi do isparavanja aktivne materije, ne vrše se pripreme prostora, niti je potrebno da se tretirane površine napuštaju.

Od davnina se pokušava kontrolisati rast i razvoj štetnih organizama kako zbog zdravlja ljudi, tako i zbog zaštite njegove okoline. U poslednjih nekoliko decenija koristile su se tri glavne grupe insekticida, kao što su organofosfati, koji deluju kao neurotoksini, karbamati koji su inhibitori enzima acetilholinesteraze (AChE ) i piretroidi koji inhibiraju enzime jetre. Međutim, primena nekih od pomenutih grupa jedinjenja se sve više povlači iz upotrebe. Pre svega zbog njihove male selektivne toksičnosti, tj. mogućnost da ove grupe prouzrokuju toksične efekte kod životinja i ljudi, koji su u kontaktu sa biocidima .

S obzirom na vremensku dužinu korišćenja ovih insekticida, razvila se rezinstentnost insekata na ove biocide, i potrebu za uvođenjem novih. Najbolje karakteristike dala je nova grupa insekticida tj. neonikotinoidi koji su pokazali veliku efikasnost u suzbijanju štetočina, kao i netoksičnost po okolinu i sisare .

Ozbiljan zaokret u ovakvim tretmanima je nastao poslednjih desetak godina kada su u praksi počeli da se koriste fipronil, imidakloprid i selamektin.

Takođe i sve veće postojanje rezinstencije ranije osetljivih insekata, zagađenje ekosistema usled tretiranja ambijenta, veći utrošak insekticida zbog smanjene kontrole primene i samim tim skuplji tretman .

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije ( WHO ), Centra za Veterinarsku Medicinu (CVM) u okviru Američke uprave za hranu i lekove ( US FDA ) i Centra za zaštitu životne sredine ( US EPA ) su da se primena organofosfata svede na što je moguće manju meru ili da se potpuno obustavi njihova upotreba, što je u mnogim zemljama i učinjeno.

DEZINSEKCIJA PREPARATIMA U VIDU GELA – Prilikom korišćenja neonikotinoida, kao aktivne materije, postiže se maksimalan efekat u vidu smanjenja infestacije.

Primenom ovakvog vida formulacije mamka postignuta je mnogo veća atraktivnost za insekte koji prenošenjem aktivne materije u skrovišta potpomažu bržem postizanju rezultata smanjenja infestacije.

Primenom gel mamka smanjeno je zagađenje životne sredine, jer ne dolazi do raspršavanja preparata.